МАТЕРИЈАЛНИ И ПРОЦЕСНИ УСЛОВИ ЗА ОСТВАРЕЊЕ ПРАВА НА УВЕЋАЊЕ ПЛАТЕ ПО ОСНОВУ ОТЕЖАНОГ,
НОЋНОГ, ПРЕКОВРЕМЕНОГ РАДА ИЛИ РАДА У ДАНЕ СЕДМИЧНОГ ОДМОРА И ПРАЗНИКА
Резиме
Одређивање плате је сложен поступак који поред бруто (основне) плате обухвата и увећања по разним основима,
обрачун и исплату накнаде плате за вријеме за које радник не ради по основу оправданог изостанка са рада и
других примања које радник остварује по основу рада. У пракси може бити отежано како правилно утврдити увећање
плате по одређеном основу због непознавања самог основа и правила везаних за њега. Стога се у раду разматрају
(пред)услови за остварење права на увећање плате.
Кључне ријечи: плата, увећање плате, ноћни рад, прековремени рад, отежани услови, празник.
УВОД
Онерозност (плаћеност) рада је главни разлог обављања рада у радном односу. Стога је ово питање детаљније уређено
законима о раду и другим законским и подзаконским актима како би се радницима пружио адекватан еквивалент за
извршени рад. Одређивање плате је сложен поступак који поред бруто (основне) плате обухвата и увећања по разним
основима, обрачун и исплату накнаде плате за вријеме за које радник не ради по основу оправданог изостанка са рада
и других примања које радник остварује по основу рада.
Увећање плате се одређује као компензација када се рад обавља под мање повољним условима, или када радник пропушта
одређене моменте у свом приватном животу. Остварење овог права није дискреционо овлашћење послодавца, јер се има
признати када су остварене претпоставке за то. А те претпоставке можемо посматрати у материјалном и процесном
смислу. У пракси, највише дилема произилази код обрачуна увећања плате по разним основима и с тим у вези вођења
правилне евиденције о присуству радника на раду, што ћемо појаснити у наставку.
МАТЕРИЈАЛНИ УСЛОВИ КОЈИ ДОВОДЕ ДО УВЕЋАЊА ПЛАТЕ
За утврђење права на увећање плате прво морамо сагледати како су дефинисани посебни институти којима се признаје
увећање плате. То су модалитети рада који се одвијају под посебним условима јер одступају од редовног начина
обављања рада и редовног радног времена. Да би раднику било правилно обрачунато увећање плате мора се поћи од тога
о којем модалитету посебног рада се ради: отежани услови рада, ноћни рад, прековремени рад и рад у дане празника
или друге дане када се по закону не ради.
Увећање плате због отежаних услова рада
Основ за увећање плате је да радник остварује право на плату, односно да је радник радио у посматраном
обрачунском периоду. Затим, како би радник остварио увећање плате по овом основу мора радити са отежаним
условима рада. Шта то у пракси значи?
Прво морамо дефинисати шта се подразумијева рад под отежаним условима рада. Отежани услови рада су услови у којима
радник обавља послове изложене повећаним физичким, психичким, здравственим, безбједносним или околишним
оптерећењима, која одступају од уобичајених услова рада и не могу се у потпуности отклонити примјеном стандардних
мјера заштите на раду, због чега запослени има право на увећање плате.
Такви примјери би били рад уз буку, вибрације, високе/ниске температуре, хемикалије, стрес, рад под притиском или
рад повезан са одређеним ризиком. Зато радник за рад у таквим условима добија одређени еквивалент изражен кроз
увећање основне плате.
Према прописима о раду, требало би општим актом (колективним уговором или правилником о раду) или уговором о раду
дефинисати проценат увећања због отежаних услова рада. Како законима о раду није прописан проценат нити
методологија израчуна увећања плате по овом основу, налазимо да би сљедећи оквир могао оријентационо послужити:
| r/b | % | Примјена | Напомена |
|---|---|---|---|
| 1. | 5–10 % |
|
најчешће кориштено у пракси |
| 2. | 20–30 % |
|
|
| 3. | 30–35% основне плате | У колективним уговорима у којима се јасно дефинишу „отежани услови“ као значајна изложеност ризицима или физички захтјевнији послови. |
Конкретан примјер радника који ради под отежаним условима је радник који је запослен на радном мјесту одржавања
котловског постројења у јавном предузећу. Он послове обавља у простору са повишеном температуром, сталном буком
изнад дозвољених граница, присуством прашине и гасова, као и повећаним физичким напором због ручног руковања
опремом. Радно мјесто је, на основу процјене ризика и акта о систематизацији, сврстано у категорију послова са
отежаним условима рада. Иако радник користи прописане мјере заштите на том радном мјесту, он и даље трпи тежину
таквог рада. Због тога је колективним уговором послодавца прописано увећање плате од 20% за рад у таквим условима.
Радник остварује право на ово увећање за сваки сат ефективно проведен на том радном мјесту.
Увећање плате по основу ноћног рада
Ноћни рад се уводи када то налаже природа посла или дјелатности. Ноћним радом сматра се рад између 22.00 часа и
06.00 часова наредног дана. Међутим, када је у питању рад малољетних радника, одређене разлике постоје према
законима о раду. За раднике млађе од 18 година ноћним радом сматра се рад између 19.00 часова и 06.00 часова
наредног дана, а исти је начелно забрањен.
За малољетне раднике у индустрији, рад у времену између 19 сати увече и 7 сати ујутро идућег дана, сматра се ноћним
радом. За малољетне раднике који нису запослени у индустрији, рад у времену између 20 сати увече и 6 сати ујутро
идућег дана, сматра се ноћним радом.
За малољетне раднике ноћним радом сматра се рад између 19.00 сати и 07.00 сати наредног дана.
У пракси најчешће неће доћи до поклапања радног времена радника и ноћног рада. Тада само дјелимично долази до
поклапања радног времена радника са ноћним радом за који радник остварује увећану плату.
Радник за вријеме ноћног рада има право на увећање плате, што у погледу висине начелно треба бити регулисано
општим актом. У Републици Српској, увећање основне плате по основу рада ноћу врши се најмање за 30%. Слично је и у
другим дијеловима БиХ, јер је општеприхваћени стандард увећање плате на основу ноћног рада 30% од основне сатнице.
Увећање плате за ноћни рад се у теорији оправдава тиме што се ноћни рад сматра и радом под посебним условима који не
одговара човјековом биоритму, што доводи до ризика по здравље и безбједност радника. Како такав рад представља
повећани ризик, законодавац предвиђа компензацију у виду обавезног увећаног плаћања сати ноћног рада у односу на
редован рад дању. Другим ријечима, законима о раду прописан је основ, док се висина увећања прописује општим актом
или уговором о раду.
Примјер ноћног рада према природи посла су, нпр. радна мјеста ноћни чувар, пекар, радници у ноћним клубовима и
угоститељству уопште. Када дјелатност одређује потребу ноћног рада, то се углавном везује за континуирани рад, као
што су нпр. сектори здравства, безбједности и сл.
Увећање плате по основу прековременог рада
Под прековременим радом се подразумијева ефективни рад дужи од пуног радног времена при чему је радник дужан да ради
прековремено. Због повећаног ризика за здравље и безбједност на раду, законодавац прописује ограничења и у погледу
разлога за увођење и у погледу трајања прековременог рада, али предвиђа и увећање плате по основу прековременог рада,
као и дужи одмор у току рада.
Прековремени рад се може увести у случају непланираног (или изненадног) повећања обима посла, отклањања посљедица
временских непогода, хаварија на средствима рада, пожара, земљотреса, епидемија и других несрећа, у случају више
силе (пожар, потрес, поплава), као и у другим сличним случајевима неопходне потребе. Прековремени рад не може
трајати више од десет часова седмично, нити дуже од четири часа дневно, као ни у току календарске године више од
180 часова.
За вријеме прековременог рада радник има право на увећање плате, које варира од најмање 25% у РС, до најмање 30% у
БД и ФБиХ.
Претходна правила нису спорна, међутим у пракси се може појавити као спорно како рачунати прековремени рад радницима
који раде у режиму непуног радног времена. Неки ставови су указивали да ови радници требају прво достићи пуно радно
вријеме да би се могло сматрати да имају право на увећање плате због прековременог рада. Руководећи се забраном
дискриминације ових радника, мишљења смо да овим радницима треба исплатити увећање плате чим раде дуже од уговореног
непуног радног времена. А неспорно је да радник који ради са непуним радним временом има сва права из радног односа
сразмјерно времену проведеном на раду, осим ако за поједина права законом, општим актом и уговором о раду није
другачије одређено. Ипак, послодавац има обавезу да раднику који ради са непуним радним временом обезбиједи исте
услове рада као и раднику са пуним радним временом који ради на истим или сличним пословима.
Често послодавци имају дилеме у погледу евидентирања радног времена возача, па ћемо навести практичан примјер из
праксе. Радник распоређен на радно мјесто ВКВ возача у јавној здравственој установи ради од понедјељка до петка, од
07.00 до 15.00 часова. У суботу је послан на службени пут Бања Лука – Београд ради превоза пацијента у другу
здравствену установу и повратак сљедећи дан (недјеља). Док је на службеном путу (субота и недјеља) возач има право
на трошкове смјештаја и пуну дневницу обрачунату у складу са Уредбом о накнадама за службена путовања у земљи и
иностранству. Да ли се вријеме проведено на службеном путу у суботу и недјељу сматра прековременим радом?
Радно вријеме је вријеме у којем је радник обавезан да обавља послове, према упутствима послодавца, на мјесту гдје
се његови послови обављају или другом мјесту које одреди послодавац. Пуно радно вријеме радника износи 40 часова
седмично. Прековремени рад је дозвољен само у случају:
- непланираног повећања обима посла,
- отклањања посљедица временских непогода,
- хаварија на средствима рада,
- пожара, земљотреса, епидемија и других несрећа.
Поред тога, релевантне су и одредбе ЗОР-а које уређују: дневни одмор, седмични одмор и прерасподјелу радног времена.
Како ЗОР посебно не уређује питање радног времена радника за вријеме службеног пута, сходно се примјењују наведене
одредбе ЗОР-а уз вођење рачуна о специфичности службеног пута. Вријеме док радник–возач путује према коначном
одредишту службеног пута и вријеме док се враћа са службеног пута урачунава се у радно вријеме, али овдје нема
могућности за евидентирање прековременог рада јер је у опису његовог радног мјеста да обавља послове возача.
Ако потреба службеног пута пада у дане седмичног одмора (субота, недјеља), послодавац ће бити у обавези да раднику
исплати увећану плату (за најмање 40%) јер ради у дане седмичног одмора, као и дневницу за службени пут. Уз то,
послодавац мора раднику да обезбиједи коришћење седмичног одмора у току наредне седмице. У евиденцију ће се уписати
у дане викенда одсуство по основу службеног пута, а одмах у понедјељак и (евентуално уторак ако је пут трајао и у
недјељу) ће се раднику уписати седмични одмор.
Увећање плате по основу рада у дане седмичног одмора и празника
Према законима о раду, радник има право на више врста одмора, али само рад у дан седмичног одмора омогућава стицање
увећане плате. Седмични одмор је одмор радника у трајању од најмање 24 часа непрекидно којем се додаје најмање осам
часова одмора. Седмични одмор се по правилу користи недјељом, али послодавац може да одреди други дан за коришћење
седмичног одмора ако природа посла и организација рада то захтијева. То ће бити у дјелатностима које највеће приходе
остварују у дане викенда, односно недјељом, или дјелатностима које радни процес обављају свакодневно.
Овдје ћемо направити дигресију на забрану рада недјељом која се већ примјењује у Федерацији БиХ, те (незаконито) у
неким јединицама локалне самоуправе у РС. Забрана рада недјељом у трговинској дјелатности је, по нашем мишљењу,
контрапродуктивна, јер се организација седмичног одмора за радника мора разграничити од института тзв. нерадне
недјеље. Дакле, требало би изнаћи компромисно рјешење, нпр. радницима који раде недјељом дан седмичног одмора
омогућити у понедјељак, или запослити хонорарне раднике који би радили недјељом (студенти, ученици, особе које нису
у радном односу или желе да раде недјељом како би допунили кућни буџет).
Од радника се може тражити да ради на дан свог седмичног одмора само у случају више силе, ванредног повећања обима
посла уколико послодавац не може примијенити друге мјере, спрјечавања губитка кварљиве робе, као и у другим
случајевима утврђеним колективним уговором или правилником о раду.
Поред тога, ако је неопходно да радник ради на свој седмични дан одмора, послодавац је дужан да му обезбиједи одмор
у току наредне (двије) радне седмице.
Када је у питању рад у дане празника, радник остварује увећање плате ако ради. Да подсјетимо, радници имају право на
плаћени изостанак са рада те накнаду плате у дане празника. Ако радник мора да ради у дане празника, он није у
могућности да празнује са својом породицом, а и мора да обавља рад.
Република Српска – републички празници
- Нова година 1. и 2. јануара
- Дан Републике 9. јануара
- Међународни празник рада 1. и 2. маја
- Дан побједе над фашизмом 9. маја
- Дан успостављања Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини 21. новембра
Република Српска – вјерски празници
- православни Божић
- католички Божић
- Курбан-бајрам
- православни Велики петак
- православни Васкрс
- католички Велики петак
- католички Ускрс
- Рамазански бајрам
Брчко Дистрикт – празници
- Нова година
- Дан успостављања Брчко Дистрикта
- Празник рада
Кумулација увећања плате
Увећања плате која смо изложили међусобно се не искључују. Дакле, радник може радити у дане празника и то ноћу,
тако да му се увећање одређује према збиру оба основа. Притом, битно је уредно водити евиденцију присуства на
раду како слиједи: за радника који ради у 12-часовном режиму редовног рада (од 7–19 и 19–7), а који ради на
државни празник који траје два дана, за рад од 19:00 до 00:00 и од 6–7 наредног дана попуњава се колона „Рад на
државни празник“ – 5 + 1 сат. За преостали период рада (од 00:00 до 6:00) раднику ће се евидентирати рад
празником и ноћни рад – 6 сати.
У другој ситуацији, радник који иначе ради од 07–15, а који је због ванредне ситуације позван на посао исти тај
дан, након што је одрадио 8 редовних сати, у периоду од 22 до 3 наредног дана. У овом случају то се евидентира на
сљедећи начин:
- прековремени рад – рад изван редовног радног времена, дакле од 22:00 до 03:00 су прековремени сати;
- ноћни рад – рад у периоду дефинисаном као ноћни рад (од 22:00 до 06:00), што се поклапа са прековременим радом.
Дакле, тих 5 сати се евидентира и као прековремени и као ноћни рад, што омогућава обрачун увећања по оба основа.
ПРОЦЕДУРА ПРИЗНАВАЊА ПРАВА НА УВЕЋАЊЕ ПЛАТЕ
За радно мјесто на којем се рад одвија под отежаним условима, основ за обрачун увећања плате по основу отежаних услова
рада је уговор о раду радника и/или рјешење којим се утврђује увећање плате по овом основу и акт о процјени ризика.
Тек након испуњења овог формалног услова, прелази се на попуњавање евиденције радног времена. Код осталих основа за
увећање плате нема ове формалности, те се одмах приступа евиденцији радног времена.
Тачна и правилна евиденција радног времена је процедурални услов за остварење права на увећање плате радника по основу
посебних услова рада који се односе на вријеме проведено на раду. Обавеза послодавца је да води дневну евиденцију о
присуству радника на раду. У евиденцији послодавац је дужан да наведе вријеме почетка и завршетка дневног рада
радника.
Ближе уређење начина вођења евиденције о присуству радника на раду уређено је правилником који је донио ресорни
министар. Евиденција о радном времену садржи сљедеће податке:
- име и презиме,
- датум у мјесецу,
- почетак рада,
- завршетак рада,
- вријеме и сате застоја, прекида рада и слично, до којег је дошло кривњом послодавца или усљед других околности за које радник није одговоран,
- укупно дневно радно вријеме,
- вријеме теренског рада,
- вријеме приправности,
- вријеме неприсуства на послу (одмор, празници, боловање, породиљско, плаћено/неплаћено, и др.).
- 9. вријеме неприсуства на послу:
- вријеме коришћења одмора (седмичног и годишњег),
- дане у које се не ради и празнике утврђене посебним прописом,
- вријеме спријечености за рад због привремене неспособности за рад,
- вријеме порођајног одсуства, родитељских допуста, мировања радног односа или коришћења других права у складу с посебним прописом,
- вријеме плаћеног одсуства,
- вријеме неплаћеног одсуства,
- вријеме неприсутности у току дневног распореда радног времена по захтјеву радника,
- вријеме неприсутности у току дневног распореда радног времена у којима радник својом кривњом не обавља уговорене послове,
- вријеме проведено у штрајку,
- вријеме искључења с рада (lockout).
Поред ових података, послодавац је дужан водити и посебне податке о радном времену од којих зависи остварење појединих
права из радног односа или у вези с радним односом (ноћни рад, прековремени рад, смјенски рад, двократни рад, рад у
дане празника или нерадних дана утврђене посебним прописом и слично).
Подаци о радном времену могу се водити писано у облику књиге или у електронском облику и уз коришћење одговарајућих
кратица, али уз одговарајуће недвосмислено и јасно појашњење значења сваке кратице.
Данас многи послодавци користе могућност (аутоматског) електронског евидентирања радног времена радника, када се
радници путем картица или бесконтактних чипова евидентирају системски. Такав начин прикупљања података и вођења
евиденције има сљедеће предности:
- тренутан обрачун прековремених сати,
- смањење трошкова вођењем ручне евиденције,
- смањење кашњења радника,
- оптимизација пословних процеса,
- олакшано планирање радних процеса,
- смањење администрације,
- контрола одсутности.
Увећање се обрачунава на основну сатницу и исказује као посебна ставка на платној листи. Са друге стране, за вријеме
када радник не ради не може ни остварити право на увећање плате, јер не остварује плату него накнаду плате.
Евиденција о присуству на раду се обавезно доставља раднику једном у току обрачунског периода (у РС), док се у
Федерацији БиХ само омогућава увид у исту. Извршењем ове обавезе/могућности раднику се даје право да укаже на све оно
што сматра нетачним у евиденцији.
ЗАКЉУЧАК
Према изложеном, право радника на увећање плате по основу отежаних услова рада, ноћног рада, прековременог рада, рада
у дане седмичног одмора и празника заснива се на законима о раду у БиХ, те на колективним уговорима и општим актима
послодаваца. Висина ових увећања би требала бити уређена колективним уговорима, међутим, због кризе социјалног
дијалога то још увијек изостаје. Због тога замјенски акти омогућавају остваривање права на увећање плате према
поменутим основима. Остваривање овог права у пракси нераскидиво је везано за вођење тачне, потпуне и ажурне
евиденције радног времена. Само таква евиденција представља основ за законит обрачун плате и увећања плате.