Samo pretplatnici mogu pristupiti kompletnom izdanju časopisa.
Prijava za pretplatnike.
Pročitajte kako postati pretplatnik ovdje.
Časopis Pravo i finansije – Januar 2023.
O kontroli zakonitosti podzakonskih propisa od strane redovnih sudova
Određenost zahtjeva za nadoknadu troškova parničnog postupka
Glavna rasprava u parničnom postupku
Kratki prikaz legalizacije stranih javnih isprava u Bosni i Hercegovini
Распоређивање радника на друго радно мјесто
Pravna rješenja i primjena Zakona o plaćama i naknadama u organima vlasti FBiH (II DIO)
Provedba zaštite na radu za strane radnike u Republici Hrvatskoj – II DIO
Povrat PDV-a stranim pravnim licima
Izračun potrebnih obrtnih sredstava i izvora
Pripremio: doc. dr sc. Adis Poljić, sudija i Predrag Krsmanović
Javne nabavke – str. 185. – 200.
Predrag Krsmanović
Povodom različitih pravnih shvatanje pojedinih sudova, u radu su predstavljena sporna pitanja koja se, prvenstveno, tiču ovlaštenja redovnih sudova da u sudskim postupcima vrše konkretnu kontrolu zakonitosti podzakonskih propisa. Ukratko su razmotrena i načela zakonitosti i pravičnosti, te predstavljen normativni okvir koji se tiče spornih pitanja, a ukazano je i na praksu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, Evropske komisije za demokratiju kroz pravo (Venecijanska komisija), i Ustavnog suda Kosova.
str. 14 – 34.
Adis Poljić
Troškovi parničnog postupka su predmet višedecenijskog intenzivnog istraživanja u pravnoj teoriji, i u stalnoj praktičnoj primjeni. Iako ima veliki broj objavljenih radova o troškovima parničnog postupka, prisutna je široka primjena u praksi, i dalje postoji potreba da se pojedini aspekti troškova istraže. Potreba za istraživanjem pojedinih aspekata zahtjeva njihova primjena u sudskoj praksi. Upravo odluka iz sudske prakse je razlog i pisanja ovog rada.
Naime, predmet odluke Kantonalnog suda u Sarajevu, broj 65 0 Mal 486897 19 Gž od 18. 5. 2022. godine je slučaj kada je (ne)određen zahtjev za nadoknadu troškova parničnog postupka, i ova odluka sadrži nekoliko mišljenja koji se ne zasnivaju na pozitivnom pravu, sudskoj praksi i pravnoj teoriji, što je sve imalo za posljedicu i nepravilnu odluku. U radu se analiziraju pojedini elementi predmetne odluke i isti se dovode u vezu sa pozitivnim pravom, sudskom praksom i pravnom teorijom u cilju ukazivanja na koji način je sud trebao postupati. Cilj rada je da se izvrši analiza predmetne odluke, ali i da se ukaže na njene nedostatke kako mišljenja iz iste ne bi postala mišljenja koja će se primjenjivati u drugim slučajevima.
str. 35 – 52.
Dušan Đuričić
Predmet ovog rada jesu odredbe Zakona o parničnom postupku Federacije Bosne i Hercegovine koje obrađuju poglavlje koje se odnosi na glavnu raspravu, njen tok, kao i radnje koje se preduzimanju na tom ročištu. Obrađene su praktične situacije koje se odnose na izvođenje materijalnih dokaza, dokaza saslušanjem parničnih stranaka, svjedoka, uviđaja, vještaka, istaknutih prigovora parničnih stranaka, te uloge suda u rukovođenju glavnom raspravom kao i u odnosu na isticane prigovore povodom izvođenja pojedinih dokaza u postupku, pa sve do iznošenja završnih riječi i zaključivanja glavne rasprave. Cilj ovog rada, a i intencija autora, jeste da čitaocu približi često krute zakonske odredbe, odnosno olakša tumačenje istih i primjenu u praksi, te da naglasi značaj učešća svih učesnika u parničnom postupku, kao i obavezama koje proističu iz poziva suda u odnosu na glavnu raspravu.
str. 53 – 61.
Faruk Latifović
Rad je namijenjen razumijevanju sistema legalizacije javnih isprava u pravnom poretku Bosne i Hercegovine. Utoliko je u ovom radu objašnjen pojam stranih javnih isprava, te vrste i metode njihove legalizacije kod upotrebe u zemlji i inostranstvu. Dat je spisak međunarodnih ugovora koji se tiču njihove legalizacije i koji se imaju primjenjivati u Bosni i Hercegovini. Citirana je pravna doktrina i sudska praksa. Zamisao autora je da čitaoci nakon pročitanog rada imaju viši stepen znanja u ovoj oblasti.
str. 62 – 71.
Jasmin Mehmedović
Prilikom javljanja ideje i donošenja odluke za pisanjem jednog ovakvog rada autor se vodio mišlju da, prvenstveno na osnovu sopstvenog praktičnog iskustva u dosadašnjem radu, uz korištenje saznanja pravne doktrine, kao i dostupne prakse u pogledu instituta mirnog uživanja imovine i same zaštite iste, na jednom mjestu predoči šta to po svojoj „definiciji“ jeste mirno uživanje imovine i kako se ono štiti upravo ili direktno primjenom međunarodnog dokumenta kakav je Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Ta, prva, izvorna zamisao se u radnoj verziji iskristalisala u vidu tridesetak stranica pisanog teksta, što je za jedan stručni rad vjerovatno i preobimno, pa samim tim u konačnici i isuviše opterećavajuće za krajnjeg konzumenta, odnosno čitatelja samog rada. Upravo iz navedenog razloga, sam rad je uslovno rečeno podijeljen na dva dijela: prvi, (ovaj) u kojem će se u najkraćem dati pregled poimanja samog prava na mirno uživanje imovine kroz ustavne i zakonske odredbe, ali i sudsku praksu; te drugi (za koji postoji iskrena namjera da se objavi u nekom od narednih brojeva našeg časopisa) koji će biti više fokusiran na samu zaštitu prethodno definisanog prava na mirno uživanje imovine kroz rad i praksu prvenstveno Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, ali i naših redovnih sudova, te sudova našeg okruženja.
str. 72 – 85.
Данијела Радонић
Распоредом радника на радно мјесто врши се повјеравање одређених послова конкретном раднику. Прво распоређивање се дешава у моменту закључења уговора о раду. Ако се у току трајања радног односа укаже потреба за другачијим распоредом радника послодавац ће, у правилу, раднику понудити измјену уговорених услова рада (распоред на друго радно мјесто), а радник диспонира са могућностима да то прихвати или не прихвати.
У случају ванредних, законом прописаних случајева радник је дужан да поступи по рјешењу којим му је одређен привремени распоред на друго радно мјесто које не одговара ни врсти ни степену његовог стручног образовања, знања и радног искуства. Приликом распоређивања на друго радно мјесто послодавац је дужан да поступи на начин прописан законом, али и да овлашћења која има у процесу организације рада користи на начин и у сврху законитог премјештаја радника. У чланку је дат приказ овог института, правила која се примјењују и појашњења за поступање послодавца када врши распоред радника на друго радно мјесто.
str. 86 – 97.
Ljiljana Ćehajić
Zakon o plaćama i naknadama u Federaciji Bosne i Hercegovine reguliše ova pitanja za zaposlene u organima vlasti Federacije BiH, ali obavezuje i druge nivoe vlasti (kantone, općine i gradove) da svojim propisima regulišu plaće i naknade na svom nivou vlasti, pri čemu propisuje obavezu primjene ovog zakona u kantonima, gradovima i općinama u Federaciji , što je predstavljeno u ovom tekstu te ukazano, na primjeru jednog kantona i grada, da li se i u kojoj mjeri primjenjuje ovaj zakon.
Tekst je nastavak I dijela objavljenog u prethodnom broju časopisa (12/22).
str. 98 – 113.
Alan Vajda, mag. iur.
Obzirom da smo u prošlom broju časopisa Pravo i finansije započeli s prikazom temeljnih obveza poslodavaca iz zaštite na radu u odnosu na strane radnike, u nastavku nastavljamo s prikazom navedenih obveza sukladno odredbama Zakona o zaštiti na radu (Narodne novine, broj 71/14, 118/14, 94/18, 96/18), odnosno Zakona o strancima (Narodne novine, broj 133/20.)
Tekst je nastavak I dijela objavljenog u prethodnom broju časopisa (12/22).
str. 114 – 132.
Jasna Junuz Šoto
Izmjenama i dopunama Pravilnika o primjeni Zakona o PDV, te donošenjem novog Uputstva o provođenju postupka povrata poreza na dodanu vrijednost stranim poreznim obveznicima u 2020. godini detaljnije je uređeno pitanje povrata PDV-a stranim pravnim licima, koje je ranije više postojalo formalno nego suštinski. Navedenim odredbama data je mogućnost stranim pravnim licima da zaista ostvare pravo na povrat PDV-a koji su platili u Bosni i Hercegovini, s tim da prethodno moraju biti zadovoljeni svi propisani uvjeti za ostvarivanje ovog prava.
str. 133 – 140.
prof. dr.sc. Jozo Piljić
U procesu pripreme plana poslovanja u narednoj godini, poduzetnik izrađuje proračun strukture izvora financiranja obrtnih sredstava. Poduzetniku je na raspolaganju nekoliko metoda pomoću kojih je moguće aproksimirati vrijednosti potrebnih izvora financiranja provođenja poslovnih politika. Standardna metoda proračuna obrtnih sredstava i izvora financiranja obrtnih sredstava temelji se na izračunu prosječnog salda pojedine pozicije kratkotrajne aktive i kratkoročne pasive na temelju odnosa ukupnih potreba pojedine stavke u određenom razdoblju i koeficijenta obrtaja. Metoda „postotka prodaje“ započinje s određivanjem postotka rasta (ili pada) prihoda i definiranjem zastupljenošću pojedinih stavki bilance stanja u ukupnim prihodima.
str. 141 – 146.
str. 147 – 184.
2015 – Časopis 2016 – Časopis 2017 – Časopis 2018 – Časopis 2019 – Časopis 2020 – Časopis 2021 – Časopis 2022 – Časopis