Samo pretplatnici mogu pristupiti kompletnom izdanju časopisa.
Prijava za pretplatnike.
Pročitajte kako postati pretplatnik ovdje.
Časopis Pravo i finansije – Januar 2022.
Seminar – Javne nabavke – April
Bihać - 22. 04. 2024.
Sarajevo - 24. 04. 2024.
Banja Luka - 25. 04. 2024.
Mostar - 29. 04. 2024.
Sadržaj: Časopis Pravo i finansije – Januar 2022.
Časopis Pravo i finansije – Januar 2022.
PRAVO
Dokazni značaj poštanske potvrde o prijemu preporučene poštanske pošiljke u sudskom postupku
Faruk Latifović, mr. iur.
U jednom sudskom predmetu je prvostepeni sud, po bezuspješnom proteku ostavljenog roka za dostavljanje određenih podataka, obustavio sudski postupak. Stranka je, u žalbenom postupku, istakla tvrdnju da je, suprotno zaključku prvostepenog suda, blagovremeno, udovoljila traženju suda, a u tom pravcu se pozvala na dokaz u vidu isprave o poštanskom prijemu preporučene pošiljke. Ispostavilo se da stranački podnesak nije nikada prispio u sud, iako je bio uredno predan, kao preporučena pošiljka, javnom poštanskom operateru. U žalbenom postupku se postavilo pitanje dokaznog značaja izdane poštanske potvrde o prijemu preporučene pošiljke. O tome se raspravlja u ovom radu.
str. 11 – 17.
Prenos pronalazačkog (patentnih) i autorskih prava u slučaju statusnih promjena i prestanka privrednog društva
Nedim Muhić, mr. iur.
U praksi su česte situacije u kojima uslijed statusnih promjena kod privrednog društva ili iz poslovnih i ekonomskih razloga dolazi do prestanka jednog privrednog društva. Statusne promjene predstavljaju niz pravnih i faktičnih radnji preduzetih na zakonom propisan način, koji dovode do univerzalne sukcesije imovine i izmjene pravnog statusa odnosno položaja privrednog društva. U ovim situacijama postavlja se pitanje kome pripada imovina, odnosno prava i obaveze društva slijednika kada je došlo do neke statusne promjene kod privrednog društva ili do njegovog prestanka. Poseban osvrt u radu će biti na prenosu pronalazačkog (patentnih) i autorskih prava u tim situacijama.
str. 18 – 22.
RADNI ODNOSI
Обрачун плате према измјенама и допунама Закона о раду у Републици Српској
Данијела Радонић, дипломирани правник
У раду ауторица разматара основне елементе обрачуна плате који у себи обједињује законска одређења плате и других примања као и однос обрачуна са подацима из евиденције присуства на раду. Писмени обрачун плате ће бити детаљније уређен правилником који треба бити донесен до 01.03.2022. године. До тада, а како би се послодавци припремали за примјену правилника ауторица је дала своје прелиминарно виђење садржаја писменог обрачуна плате. У раду су обрађени и поступци за наплату потраживања из радног односа.
str. 23 – 32.
Инспекцијски надзор у вези исплата плата, накнада плата и других примања радника
Радмила Пузић, дипломирани правник
Влада Републике Српске утврдила је нову методологију за обрачун плата, која заједно са измјенама Закона о порезу на доходак и Закона о доприносима у коначници доводи до повећања нето плата радника. Основица за обрачун пореза на доходак је бруто плата, то представља разлику у односу на ранији закон којим је прописано да је основица за обрачун пореза на доходак плата прије опорезивања. Измјенама Закона о раду представља једну од мјера Владе Републике Српске које доприносе привредном расту и повећању плата радника, као и побољшању економско-социјалног положаја радника у Републици Српској.
str. 33 – 41.
ZAŠTITA NA RADU
Procjena rizika korak po korak
Ante Brigić, dipl. ing.
Zakon o zaštiti na radu (Službene novine FBiH br.79/20) uređuje prava, obaveze i odgovornosti poslodavca i radnika u vezi s provođenjem i poboljšanjem sigurnosti i zaštite zdravlja radnika na radu, kao i opća načela prevencije, te sistem pravila sigurnosti i zaštite zdravlja na radu, čijom primjenom se postiže sprečavanje povreda na radu, profesionalnih oboljenja i drugih oboljenja u vezi s radom, kao i zaštita radne okoline, te druga pitanja u vezi sa sigurnošću i zaštitom zdravlja na radu.
Zakon o zaštiti na radu propisuje da je poslodavac obavezan, uzimajući u obzir poslove i njihovu prirodu izraditi Akt o procjeni rizika koji imaju uticaj na život i zdravlje radnika i osoba na radu, posebno u odnosu na sredstva rada, radnu okolinu, tehnologiju, fizičke štetnosti, hemikalije, odnosno biološke agense koje koristi, uređenje mjesta rada, organizaciju procesa rada, jednoličnost rada, statodinamičke i psihofiziološke napore, rad s nametnutim ritmom, rad po učinku u određenom vremenu (normirani rad), noćni rad, psihičko radno opterećenje i druge rizike koji su prisutni, radi sprječavanja ili smanjenja rizika.
str. 42 – 54.
Radnik za zaštitu na radu
Ljiljana Ćehajić, dipl. iur.
Radnik za zaštitu na radu, ne rijetko potcjenjivano zanimanje, svoj pravi značaj i ulogu definitivno je dobio kroz pravna rješenja novog Zakona o zaštiti na radu i provedbenih akata tog zakona, kao lice kojem poslodavac povjerava izvršavanje stručnih poslova sigurnosti i zaštite zdravlja na radu i bez čijeg stručnog djelovanja nije moguće organizovanje zaštite na radu kod poslodavca, provođenje i poboljšanjem sigurnosti i zaštite zdravlja radnika na radu, prevencija i provođenje sistema pravila sigurnosti i zaštite zdravlja na radu, radi sprječavanje povreda na radu, profesionalnih oboljenja i drugih oboljenja u vezi sa radom i zaštita radne okoline, očuvanje duševnog i tjelesnog razvoja mladih, zaštite žena od rizika koji bi mogli ugroziti ostvarivanje materinstva, zaštite lica sa invaliditetom i profesionalno oboljelih lica od daljeg oštećenja zdravlja i umanjenja njihove radne sposobnosti i očuvanja radnih sposobnosti starijih radnika u granicama primjerenim njihovoj životnoj dobi.
Istovremeno je on odgovorno lice za sve prekršaje koje izvrši u provođenju svojih zakonom propisanih ovlaštenja.
str. 55 – 67.
JAVNE NABAVKE
Rokovi za dostavljanje ponuda u postupcima javnih nabavki
Amir Rahmanović, dipl. ecc.
Uopšteno govoreći, rok je određeno vremensko razdoblje u kojem se neka procesna radnja može poduzeti, odnosno prije čijeg se isteka ne može poduzeti. U bilo kojem postupku rokovi su veoma bitan element iz razloga što zainteresiranim stranama u postupku određuju period u okviru kojeg mogu djelovati odnosno poduzimati ili ne poduzimati odgovarajuće radnje ili aktivnosti. Ovaj rad ima za cilj da razjasni postavljanje minimalnih rokova za dostavu ponuda odnosno zahtjeva za učešće u postupcima javnih nabavki kao i da pojasni definisanje minimalnih zakonskih rokova za dostavljanje ponuda/ zahtjeva za učešće.
U radu su obrađeni osnovni pojmovi koji su bitni za definisanje minimalnih rokova za dostavu ponuda/ zahtjeva za učešće odnosno od kojih zavisi dužina ovih rokova. Ti pojmovi su vrste ugovornih organa i vrijednosni razredi. Dalje su obrađeni redovni minimalni rokovi za dostavu ponuda/ zahtjeva za učešće propisani zakonom o javnim nabavkama posebno za svaki postupak nabavke kao i mogućnosti koje stoje ugovornim organima ako žele da odrede skraćene rokove za dostavu ponuda/ zahtjeva za učešće.
str. 68 – 74.
FINANSIJE I RAČUNOVODSTVO
-Zakon o izmjenama i dopunama zakona o porezu na dohodak
-Zakon o izmjenama i dopunama zakona o doprinosima
-Zakon o izmjenama zakona o komunalnim taksama
Dragan Zorić, dipl. iur.
str. 75 – 80.
Politika dividendi privrednih društava
Momir Stefanović, dipl.oec.
Politika dividendi, zajedno sa politikom finansiranja (zaduživanja) i politikom investiranja od čije optimizacije u većoj ili manjoj mjeri zavisi vrijednost firme, predstavlja jedno od najkontroverznijih područja finansija. Politika dividendi privrednog društva treba da odgovori na pitanje da li i u kom srazmjeru usmjeravati ostvarenu dobit na dio koji se isplaćuje u vidu dividendi i dio koji se reinvestira u firmu. U ovom pogledu vladajuće teorije o politici dividendi (teorija tradicionalista, teorija modernista, teorija porezne preferencije) imaju različite pa i suprotstavljene stavove.
Na politiku dividendi privrednih društava utiču vanjski (pravni propisi države u okviru kojih je posebno bitan sistem oporezivanja) i unutrašnji faktori (likvidnost firme, ograničenja u ugovorima o kreditima, stabilnost u ostvarivanju dobiti, prosperitetnost firme i dr.). Stoga odluka o isplati ili neisplati dividendi kao i njihovoj visini zavisi o specifičnostima svakog pojedinog preduzeća te ni u kojem slučaju nije jednostavna, niti u tom pogledu postoji jedinstvena formula. Pri tome treba imati u vidu odredbu Zakona o privrednim društvima u Federaciji BiH prema kojoj se dividende mogu isplaćivati samo kada je dioničko društvo sposobno izvršavati obaveze iz poslovanja i kada je tržišna vrijednost imovine najmanje jednaka iznosu ukupnih godišnjih obaveza dioničkog društva.
str. 81 – 87.
Metodologija izračuna i usklađivanja najniže plaće
Ljiljana Ćehajić, dipl. iur.
Odredbama člana 78. Zakona o radu (“Službene novine Federacije BiH”, br.26/16 i 89/18) propisano je da se najniža plaća određuje se na osnovu najniže cijene rada utvrđene kolektivnim ugovorom i pravilnikom o radu, a da najnižu plaću utvrđuje Vlada Federacije Bosne i Hercegovine, nakon konsultacija sa Ekonomsko-socijalnim vijećem.
Utvrđena je obaveza Vlade Federacije Bosne i Hercegovine da, na prijedlog Federalnog ministarstva finansija – Federalnog ministarstva financija u saradnji sa Federalnim zavodom za programiranje razvoja, a uz prethodne konsultacije sa Ekonomsko-socijalnim vijećem, donese propis kojim će propisati metodologiju izračuna i usklađivanja najniže plaće.
Vlada Federacije BiH, na prijedlog Federalnog ministarstva finansija donijela je dana 30.12.2021. godine Uredbu o metodologiji izračuna i usklađivanja najniže plaće (“Službene novine Federacije BiH, broj 106/21), koja je stupila na snagu 31.12.2012. godine, a kojom je propisana metodologija utvrđivanja iznosa najniže plaće i usklađivanje najniže plaće (U daljem tekstu: Uredba).
str. 88 – 89.
SAVJETODAVNI SERVIS
ODGOVORI NA PITANJA PRETPLATNIKA
Javne nabavke – str. 90. – 102.
Radni odnosi RS – str. 103. – 111.
Radni odnosi FBiH – str. 112 – 124.
Finansije i računovodstvo FBiH – str. 125 – 137.
Info stranica – str. 138. – 148.
2015 – Časopis 2016 – Časopis 2017 – Časopis 2018 – Časopis 2019 – Časopis 2020 – Časopis 2021 – Časopis 2022 – Časopis