ДУЖНОСТИ ПОСЛОДАВЦА РАДИ ПРОВОЂЕЊА ЗАШТИТЕ НА РАДУ РАДНИКА
Аутор чланка: Данијела Радонић
Резиме: Обављање рада је уско повезано са питањем безбједности и заштите на раду. Ова област је уређена са више закона и подзаконских аката што указује на значај овог питања. Ипак, повреде на раду се дешавају (пре)често и са смртним исходом посебно у неким дјелатностима. Стога смо у раду указали на дужности послодавца као главног носиоца активности провођења мјера заштите на раду.
Кључне ријечи: безбједност, заштита на раду, мјере, акт о процјени ризика, послодавац, радник.
УВОД
Тема безбједних и здравих услова рада је нераскидиво везана за радно право. Стога је право на безбједност и заштиту живота и здравља на раду једно од основних права радника које је у систематици ЗОР сврстано одмах послије права на плату. То показује да је то једна од важнијих области у вези са радом. Главни носилац је мјера заштите на раду је послодавац, али и радник мора предузимати одређене радње ради остварења права на заштиту на раду. Општу заштиту уживају сви радници, док посебну заштиту уживају вулнерабилне категорије радника (малољетни радници, жена и мајке, болесни радници и инвалиди). За сада општа и посебна заштита подразумијевају заштиту физичког интегритета. Међутим, са развојем дигиталне економије и општедруштвених промјена сматрамо да заштита на раду треба да обухвати свеобухватну личност радника што поред физичког подразумијева и психички, односно духовни и морални интегритет радника. То је садржано у дефиницији Свјетске здравствене организације која под здрављем подразумијева стање комплетног физичког, душевног, моралног и социјалног благостања човјека, односно радника, и не састоји се само у одсуству болести или слабости/немоћи.
Najnoviji seminari
Seminar – Zakon o fiskalizaciji – Maj 2024
✓ Novi model fiskalizacije – primjena
✓ Putni troškovi
Predavači:
Slobodanka Popović – Ministarstvo finansija Vlade
Mirko Milićević – Poreska uprava Republike Srpske
Miroslav Brkić, dipl. ekonomista
|
Seminar |
24. 05. – Banja Luka |
Seminar – (Privatno) – Pravna pitanja izgradnje kapaciteta i proizvodnje energije – Maj 2024
✓ 1) Uvod, općenito o pravnom okviru koji regulira proizvodnju energije iz obnovljivih izvora
✓ 2) Izgradnja objekata za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora v. zaštita okoliša
✓ 3) Stvarno-pravni status uređaja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora; djelovanje načela superficies solo cedit, da li se radi o pokretnim ili nepokretnim stvarima?
✓ 4) Uređaji za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora kao objekt založnog prava (hipoteka ili zaloga na pokretnim stvarima) odnosno drugih prava osiguranja (posebna vlasnička prava odnosno leasing, zadržanje prava vlasništva)
✓ 5) Mogućnosti koje nude Okvirni zakon o zalozima BiH i entitetski zakoni o stvarnim pravima
✓ 6) Pravo građenja i pravo služnosti – klasični instituti u funkciji izgradnje uređaja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora
✓ 7) Rješenje uporednog prava koja bi bila primjenjiva u BiH
✓ 8) Sudska praksa vezana za obnovljive izvore energije i zaštitu okoliša.
Predavač:
Prof. dr. Meliha Povlakić
|
Seminar |
|
|
22. 05. – Sarajevo |
ЛЕГИСЛАТИВНИ ОКВИР ЗАШТИТЕ НА РАДУ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ
Заштита на раду је уставна категорија, који у члану 40. став 2. прокламује право запослених на заштиту на раду у складу са законом.[1] То даље разрађује Закон о раду[2] (у даљем тексту: ЗОР) као општи материјални пропис у области рада, те се сходно члану 12. раднику гарантује право на безбједност и заштиту живота и здравља на раду. У том смислу, одредбе о заштити радника су садржане у Глави ВИИ ЗОР, при чему су подијељени чланови којима се обезбјеђује општа заштита (чл. 96. – 101.), заштита личних података (чл. 102.), посебна заштита млађих радника (чл. 103. – 104.), посебна заштита жене и материнства (чл. 105. – 114.), посебна заштита болесних радника и инвалида (чл. 115. – 119.). О овим сегментима заштите на раду биће ријечи у сљедећем одјељку.
Законом о заштити на раду[3] (у даљем тексту: ЗЗР) уређује се заштита и здравље на раду као дјелатност од општег интереса, утврђују носиоци спровођења и унапређивања безбједности и здравља на раду, њихова права, обавезе и одговорности, превентивне мјере, као и друга питања која се односе на безбједност и здравље на раду. Ово је матични закон у сфери заштите радника. Због тога, као и због значаја ове области, на основу овог закона донесен је већи број подзаконских аката којима се заштита на раду детаљније разрађује. Већ смо поменули да позитивно законодавство углавном акцентује заштиту физичког интегритета. Не умањујући значај ове области желимо указати да је са развојем технолошких процеса, дигитализацијом рада, развојем нових (хибридних) облика рада и других промјена потребно заштиту на раду поставити свеобухватно, а то значи да овој заштити треба придодати примјену прописа којима се штити психички интегритет радника. У Републици Српској је у току 2021. године ступио на снагу Закон о заштити од узнемиравања на раду[4] (у даљем тексту: ЗЗУР). Повезаност ове области са процесом рада је најуочљивија у члану 1. којим је прописано да се тим законом уређује заштита од узнемиравања на раду и у вези са радом, поступак за остваривање права на заштиту од узнемиравања на раду и у вези са радом и друга питања од значаја за заштиту од узнемиравања на раду и у вези са радом.
ЗЗР предвиђа општу и посебну заштиту. Општу заштиту уживају сви радници. Посебна заштита прописана је ради очувања несметаног психофизичког развоја малољетних радника, заштите жена од ризика који би могли угрозити остваривање материнства, заштите инвалида и професионално обољелих лица од даљег оштећења здравља и умањења њихове радне способности, те ради очувања радне способности старијих радника у границама примјереним њиховој животној доби.[5]
Дужности послодавца ћемо размотрити полазећи од рјешења садржаних у поглављу ЗОР којим је уређена општа заштита радника, након чега ћемо обрадити обавезе послодавца према ЗЗР и подзаконским актима.
ДУЖНОСТИ ПОСЛОДАВЦА У ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ НА РАДУ
Прва и најједноставнија дужност послодавца је да раднику омогући да се у року од 15 дана од дана ступања на рад упозна са прописима о радним односима и прописима о заштити на раду, укључујући и права и обавезе који произлазе из општег акта.[6] Конкретизација ове дужности се врши на начин да послодавац раднику омогући увид и читање ЗОР, ЗЗР, та актима послодавца којима је детаљније уређена област заштите на раду. Термин „да омогући раднику упознавање“ треба разумјети на начин да је послодавац дужан учинити доступним раднику (на адекватан и погодан начин) све наведене прописе и оставити му разумно вријеме да се упозна са њима.[7] Битно је нагласити да је ова обавеза послодавца „појачана“ запријећеном прекршајном казном из члана 264. став 1. ЗОР.
Сљедећа обавеза послодавца заснива се на члану 97. став 1. ЗОР којим је прописано да је послодавац дужан да прије отпочињања рада радника провјери да ли је радник оспособљен за руковање тим средствима и њиховим коришћењем ако радник при раду треба да рукује средствима рада чије коришћење може угрозити живот или здравље људи и околину. Зависно од обима знања радника, према потреби, послодавац може радника упутити на допуну знања из одређене области заштите на раду.[8] И ова дужност послодавца је „ојачана“ запријећеном прекршајном казном из члана 264. став 1. ЗОР. Обавеза оспособљавања радника прописана је и ЗЗР.
Из члана 98. став 1. ЗОР посредно произилази да је послодавац дужан да осигура исправност објеката, машина, уређаја и других материјалних средстава која се користе у процесу рада, али и да обезбиједи контролу овлашћеног и стручног руковања тим средствима. Ако то пропусти а дође до несреће на раду сносиће одговорност због тога. Ова одговорност подразумијева: прекршајну одговорности из чл. 264. до 266. ЗОР и материјалну одговорност послодавца према раднику који претрпи повреду на раду, у складу са општим правилима о одговорности.[9]
ЗЗР детаљније су разрађене дужности послодавца које је обавезан да проводи као мјере заштите и то: претходне, опште и посебне.
Претходне мјере су превентивне мјере из члана 8. ЗЗР које се предузимају прије него што послодавац почне са радом, а тичу се пројектовања и опремања радних средина.
Опште мјере заштите односе се на све раднике, а тичу се: функционалности радног простора, оруђа за рад, опште опремљености, чистоће ваздуха, исправности заштитних уређаја и средстава, сигурност кретања у раду и транспорту, прописане освјетљености, сузбијања прекомјерне буке и вибрације, безбједне употребе електричне енергије, заштите од зрачења, гасова, паре, магле, прашине и слично, обезбјеђивања уређаја за заштиту од пожара, опште хигијене и санитарних уређаја, исправности уређаја за загријевање, провјетравање , циркулацију ваздуха и тако даље.[10]
Посебне мјере (дужности) односе се на:
- обавјештавање надлежне инспекције рада о почетку свог рада, раду одвојене јединице, и свакој промјени технолошког поступка, уколико се тим промјенама мијењају услови рада,
- израду елабората о уређењу градилишта ако послодавац изводи радове на изградњи или реконструкцији грађевинског објекта или врши промјену технолошког процеса дуже од седам дана,
- координисане активности заштите на раду садржане у писаном споразуму када два или више послодаваца обављају дјелатност у истом простору,
- спречавање приступа у круг објекта или на подручје градилишта лицима и средствима саобраћаја која немају основ да се налазе у њима,
- прилагођавање при свакој промјени технолошког процеса средстава за рад том технолошком процесу прије почетка рада
- дужност послодавца је да раднику на употребу средства за рад, односно средства и опрему за личну заштиту на раду на којима су примијењене прописане мјере за заштиту и здравље на раду и да обезбиједи контролу њихове употребе у складу са намјеном.[11]
Посебан значај је дат оспобљавању радника, што је детаљније разрађено чланом 27. ЗЗР. Послодавац је дужан да изврши оспособљавање радника за безбједан и здрав рад приликом заснивања радног односа, односно премјештаја на друге послове, приликом увођења нове технологије или нових средстава за рад, као и приликом промјене процеса рада који може проузроковати промјену мјера за безбједан и здрав рад. Притом, послодавац ће радника у току оспособљавања за безбједан и здрав рад упознати са свим врстама ризика на пословима на које га одређује и о конкретним мјерама за заштиту и здравље на раду у складу са актом о процјени ризика. Оспособљавање за безбједан и здрав рад запосленог мора да буде прилагођено специфичностима његовог радног мјеста. Ако послодавац одреди раднику да истовремено обавља послове на два или више радних мјеста, дужан је да радника оспособи за безбједан и здрав рад на сваком од радних мјеста. Трошкове оспособљавања сноси послодавац, а исто се обезбјеђује у току радног времена.
Оспособљавање радника за безбједан и здрав рад послодавац обавља теоријски и практично, а врши се и провјера оспособљености. Начин и поступак оспособљавања у области заштите и здравља на раду радника за безбједан и здрав рад уређен је Правилником о начину и поступку оспособљавања радника за безбједан и здрав рад.[12]
АКТИ ПОСЛОДАВЦА У ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ НА РАДУ
Општим актом, односно колективним уговором или уговором о раду послодавац треба да утврди права, обавезе и одговорности у области заштите и здравља на раду. Но потребно је да донесе и друге акте који се заснивају на прописима о заштити на раду.
Акт о процјени ризика
Према дефиницији из члана 2. тачка к) ЗЗР, акт о процјени ризика је акт који садржи опис процеса рада са процјеном ризика од повреда и / или оштећења здравља на радном мјесту у радној средини и мјере за отклањање или смањивање ризика ради побољшања заштите и здравља на раду. Другим ријечима, обавеза доношења акта о процјени ризика заснива се на ЗЗР. Начин, поступак и садржај акта о процјени ризика од настанка повреда на раду, професионалне болести или болести у вези са радом на радном мјесту и у радној средини, као и начин и мјере за њихово отклањање детаљније је уређен Правилником о процјени ризика на радном мјесту и у радној средини[13] (у даљем тексту: Правилник).
Према члану 5. Правилника, акт о процјени ризика садржи:
- а) опште податке о послодавцу,
- б) опис технолошког и радног процеса, опис средстава за рад и њихово груписање и опис средстава и опреме за личну заштиту на раду,
- в) преглед организације рада,
- г) препознавање и утврђивање опасности и штетности на радном мјесту и у радној средини,
- д) процјењивање ризика у односу на опасности и штетности,
- ђ) утврђивање начина и мјера за отклањање, смањење или спречавање ризика у односу на утврђене опасности и штетности и
- е) закључак.
Осталим одредбама овог Правилника детаљније је прописан садржај ових дијелова акта о процјени ризика. Овдје ћемо се задржати на појму и врстама ризика. Под ризиком се подразумијева вјероватноћа настанка повреде, обољења или оштећења здравља радника усљед опасности, тј. околности или стања које може да угрози здравље или да изазове повреду радника.[14] Класификација ризика се врши с обзиром на више мјерила: опасни агенси и супстанце; радна околина; ризици у вези са одређеним секторима или активностима, ризици повезани са организацијом рада; тзв. нови ризици (везани за стрес, депресију, анксиозност, узнемиравање и злостављање на раду, насиље на раду, повреда приватности).[15]
Процјена ризика заснива се на анализи вјероватноће настанка и тежине могуће повреде на раду, оштећења здравља, професионалне болести и болести у вези са радом проузрокованих на радном мјесту и у радној средини.
На основу прикупљених података и препознатих, односно утврђених опасности и штетности и утврђене личне опасности и штетности у радној средини на сваком радном мјесту, избором и примјеном одговарајућих метода врши се процјењивање ризика, вјероватноће настанка и тежине повреде на раду, професионалне болести и болести у вези са радом.
Процјењивање ризика врши се за сваку препознату, односно утврђену опасност или штетност упоређивањем са дозвољеним вриједностима прописаним одговарајућим прописима у области заштите и здравља на раду, техничким прописима, стандардима и препорукама.
Вјероватноћа настанка повреде на раду, професионалне болести и болести у вези са радом, проузрокованих опасностима и штетностима на радном мјесту и у радној средини процјењује се на основу претходне анализе која узима у обзир учесталост и трајање интензитета изложености радника опасностима и штетностима, вјероватноћу настанка опасног догађаја и техничке или друге могућности за њихово избјегавање, односно ограничење.
Тежина могуће повреде на раду, професионалне болести и болести у вези са радом процјењује се на основу претходне анализе која узима у обзир предвидиву врсту повреде (смртна, тешка, колективна или лака повреда на раду) која се може очекивати.
Ако се утврди да на радном мјесту, и поред потпуно или дјелимично примијењених мјера у области заштите и здравља на раду и других мјера, постоје опасности и штетности које према налазу процјењивача ризика могу да изазову повреду или угрозе здравље радника, сматра се да је такво мјесто са повећаним ризиком, што се утврђује актом о процјени ризика.[16]
Поред тога, у складу са актом о процјени ризика послодавац ће дати запосленом на употребу средство и/или опрему за личну заштиту на раду.[17] То подразумијева техничка средства заштите која се тичу: личне заштите (наочаре, рукавице, гас, маска и сл.) или заштите на средствима рада (маска уз циркулар, браници уз зупчанике и сл.) и заштитних уређаја у простору рада (провјетравање, одржавање потребне температуре, освјетљеност и сл.).[18]
Акт којим се одређује радник за обављање послова заштите на раду
Послодавац је дужан да писаним актом одреди радника за обављање послова за заштиту и здравље на раду, уз услов да то лице има положен стручни испит о практичној оспособљености.[19] Стручни испит се полаже са условима и на начин прописан Правилником о стручном испиту из области заштите на раду.[20] Акт о одређивању лица има карактер појединачног акта, али се односи на остварење права свих радника код послодавца.
ЗЗР није детаљније уређено обављање ових послова, али се може закључити да послодавац дужан да раднику за заштиту на раду обезбједи услове за рад, потребну опрему и помоћ другог стручног особља, као и средства за обављање и организовање превентивних и заштитних мјера.
Обавезе радника за заштиту на раду начелно су:
1) учешће у изради акта који су неопходни за провођење ЗЗР
2) унутрашњи надзор над примјеном мјера заштите на раду,
3) стручна помоћ послодавцу у провођењу и унапређењу безбједности и заштите здравља на раду,
4) израда упутстава за сигуран рад,
5) праћење и организовање периодичних прегледа средстава за рад, средстава и опреме личне заштите,
6) праћење и организовање периодичних прегледа хемијских, физичких и биолошких штетности и микроклиме у радној околини,
7) припрема и организовање оспособљавања радника за сигуран рад,
8) праћење стања и извјештавање послодавца о повредама на раду, професионалним обољењима и болестима у вези са радом,
9) анализа узрока повреда на раду и професионалних обољења у сарадњи са овлаштеним доктором специјалистом медицине рада и предлагање мјере за унапређење безбједности и заштите здравља на раду,
10) праћење и организовање периодичних љекарских прегледа радника који раде на пословима са повећаним ризиком, те анализа извјештаја о обављеним периодичним љекарским прегледима,
11) савјетовање послодавца у погледу избора и набавке опреме и технолошког процеса рада,
12) сарадња са послодавцем приликом планирања изградње и реконструкције објеката намијењених за рад,
13) сарадња са надлежном инспекцијом рада и другим установама које се баве сигурношћу и заштитом на раду,
14) сарадња са синдикатом, или савјетом радника – ако су формирани.
Правилник/Упутство о заштити од узнемиравања на раду
ЗЗУР уређена је заштита од узнемиравања на раду и у вези са радом, поступак за остваривање права на заштиту од узнемиравања на раду и у вези са радом и друга питања од значаја за заштиту од узнемиравања на раду и у вези са радом. У смислу тог Закона, узнемиравање на раду је свако понашање према раднику, групи радника или послодавцу, које може нанијети штету физичке, психичке или сексуалне природе.[21]
Ради провођења поступка за заштиту од узнемиравања, чланом 15. став 3. ЗЗУР прописано је да је послодавац који запошљава 15 и више радника дужан да општим актом пропише и уреди поступак заштите од узнемиравања на раду. Тим актом треба да се регулише начин подношења захтјева, начин одређивања лица или комисије за подношење и спровођење поступка заштите од узнемиравања код послодавца, лице којем се захтјев подноси, начин обезбјеђења тајности података и друга питања битна за спровођење поступка. Како поступак није детаљније уређен ЗЗУР, послодавац има диспозицију да исти детаљније (или мање детаљно) уреди овим актом.
Битно је нагласити да се овдје под општим актом подразумијева акт који се односи на све раднике због чега може бити назван правилник или упутство. Стога је јасно разликовање од дефиниције општег акта из члана 9. став 1. ЗОР, која је уже постављена и подразумијева само колективни уговор и правилник о раду. Након усвајања, овај акт се објављује на огласној табли или на интернет страници послодавца.
ЗАКЉУЧАК
Безбједност и заштита на раду обједињује учешће више актера, прво стране у радном односу, радника и послодавца, затим јавну власт, здравствене установе и фондове обавезних социјалних осигурања. У црним хроникама често се објављују подаци о повредама на раду, које неријетко имају смртни исход.[22] ЗЗР је у Републици Српској донесен 2008. године, са једном измјеном извршеном 2010. године. У периоду од 2008. до 2013. године су донесени сви подзаконски акти за провођење овог закона. Међутим, за протеклих 11 година десило се доста промјена у радним процесима (па и рад у пандемији изазваној ЦОВИД-19) што би требао бити сигнал да је вријеме за модернизацију ЗЗР и његово усклађивање са савременим прописима из ове области. Ово посебно када имамо у виду да између радноправне норме и стварности увијек постоји одређени раскорак због одређених разлога, али и непостојања свјесности о значају заштите на раду и посљедицама за пропуштање предузимања законом прописаних мјера. Стога смо у раду дали кратак пресјек обавеза послодавца према прописима у Републици Српској. Поред тога, поред физичког интегритета који се штити посебним прописима заштите на раду указали смо да је потребно штитити и психички интегритет радника јер здрава и безбједна радна средина подразумијева заштиту од свих облика узнемиравања који су установљени ЗОР, прописима о забрани дискриминације те посебним Законом о заштити од узнемиравања на раду.
[1] Устав Републике Српске, Службени гласник, број 21/92 – пречишћени текст, 28/94, 8/96, 13/96, 15/96, 16/96, 21/96, 21/02, 26/02, 30/02, 31/02, 69/02, 31/03, 98/03, 115/05, 117/05
[2] Службени гласник Републике Српске, број 1/16, 66/18, 91/21 – Одлука УСРС, 119/21 и 112/23
[3] Службени гласник Републике Српске, број 1/2008, 13/10
[4] Службени гласник Републике Српске, број 90/21
[5] ЗЗР, члан 1. сатв 3.
[6] ЗОР, члан 96.
[7] Кличковић, Р., Радић, Б., Коментар Закона о раду, Центар за демократизацију друштва, Бања Лука, 2016., стр. 151.
[8] ЗОР, члан 97. став 2.
[9] ЗОР, члан 98. став 2.
[10] Ивошевић, З., Радно право, Правни факултет Универзитета Унион и ЈП Службени гласник, Београд, 2015. стр. 158.
[11] ЗЗР, чл. 18.-25.
[12] Службени гласник Републике Српске, број 42/2011
[13] Службени гласник Републике Српске, број 66/2008
[14] Лубарда, Б., Радно право – Расправа о достојанству на раду и социјалном дијалогу, Правни факултет Универзитета у Београду, 213., стр. 389.
[15] Ибид., стр. 390.
[16] Правилник, члан 12.
[17] ЗЗР, члан 17.
[18] Ивошевић, З.М., Ивошевић, М. З., Коментар Закона о раду, Службени гласник, Београд, 2015. стр. 205.
[19] ЗЗР, члан 15.
[20] Службени гласник Републике Српске, број 70/2008, 78/15
[21] ЗЗУР, члан 6. став 1.
[22] хттпс://инфобијељина.цом/вијести/бијељинска-регија–просле-године-двије-трагедије-на-раду–те-26-тезих-повреда
Pogledajte i ostale Novosti.
Ovaj članak će biti objavljen u časopisu Pravo i finansije broj tri/2024. godine koji izlazi uskoro.
Vezane novosti:
Objavljeno novih 60 odgovora na pitanja na portalu RECko radni odnosi FBiH
Definisanje radnog mjesta i opis zadataka zaposlenih radnika
Državni i vjerski praznici – stručni članak – Jusuf Brkić, dipl. iur.